У мери у којој се погоршава светска криза све више се разбацује, добацује и пребацује појмом империјализма. У тој игри се позива на борбу против ове или оне државе, зависно од тога које је жариште у питању, а прво шта упада у очи да међу антиимперијалистима углавном нема сагласја о томе шта је империјализам, а ко је империјалиста, већ вечито гађање цитатима с почетка прошлог века по принципу ”и ћорава кока зрно набоде”. Из тог разлога, питање ”шта је империјализам?” је од суштинског значаја да свима буду јасни циљеви антиимперијализма.

Наш одговор на ово питање није измишљање топле воде нити бесумично претакање из шупљег у празно офуцаним слоганима, већ успостављање основе за разумевање света у којем живимо и стратегије борбе против неправде којој је заснован. При томе се позивамо на традицију, како академску тако и практичну, антиимперијалистичке теорије од њеног рађања до данашњице.

Империјализам је систем који се састоји од хијерархије држава заснованом на економским, политичким, војним и културним механизмима зависности и израбљивања.

Империјализам је систем. Империјализам није спољна политика ове или оне државе, већ правила игре која одређују односе зависности међу свим државама које у постојећем систему учествују.

Државе у систему формирају хијерархију у складу са њиховој могућности да уграбе што већи део од слабијих држава, и да то уграбљено задрже и не предају моћнијим државама.

Систем израбљивања и зависности се одржава економским механизмима (тржишна неједнака размена, монополи…), политичким (санкције, наддржавне институције попут ММФ-а, Светске банке итд.), војним (рат, тероризам…) и културним (идеологија, пропаганда…).

Сматрамо битним да се нагласи да је појам империјализма и морална категорија. Империјализам је израз неједнакости и неправде. Међутим, такво схватање империјализма са собом повлачи и логичке проблеме које доводе до површних анализа у којим између империјализма и антиимперијализма нема средине. Уместо тога, сматрамо да се карактер државе као империјалистичке или не, не може узети на основу само једне особености већ према својој улози (макар и привременој) у систему. Тачније, да ли та држава јача систем или га слаби.